Romance Cafe forums

Nipošto mi nije namera da te vredjam , u svakom slučaju ova tema zaslužuje mnogo dobokoumnije rezmišljanje , od iznošenja uvreda...
dakle nipošto ti neću više replicirati , iz poštovanja prema autoru teme , prema ljudima koji ovde dolaze da bi pročitali i ostavili svoje razmišljanje o ovome , a pre svega iz poštovanja prema ljudima koji to najviše zaslužuju ; ljudima koji imaju moć da svoja zapažanja ,prenesu onima kojima je to preko potrebno , toliko verno da bi ovi bili sposobni da preko njih VIDE činjenično stanje dovoljno jasno ,da nehodaju celog života po mraku ..
većim delom se sa tvojim postom i slažem .,a onaj deo sa kojim se apsolutno NIKAD neću složiti bih vrlo rado razmotrila sa tobom , ali na nekoj drugoj temi....

... ne znam shta fali ovoj? - ionako je 99% of topik ... Chemu sad` odjednom neka principijelnost? ...

Mislim da sam već postovala na ovoj temi.
i mislim da ću opet.

Moja zaova je slepa od rodjenja. Ustvari, rodjene su bliznakinje, jedna poživela svaga par sati, a drugoj se desila, nažalost, mnogo puta vidjena stvar - inkubator. Dok je bila mala, dok su još imali nade, roditelji su je vodili kod raznih lekara, po raznim zemljama. Ali, nije bilo ni teorijske šanse.
Nisam je poznavala tada, kao dete. Poznajem je sada. I ono što sasvim iskreno mogu reći, bez i trunke preterivanja, treba učiti od nje!
Po struci je pravnik. Pre par godina, kada je studirala na pravnom fakultetu u Bg-u, ona i njeg otac, moj svekar, bili su, skoro pa zastitni znak fakulteta.Jela i Haki ( ustvari, čovek se zove Dragan, a nadimak Haki nosi od školskih dana. To mu dodje skraćenica od Hajle Selasije, i mnogi ga i danas na ulici pozdravljaju sa - ooo, gde si Hajle...čisto sumnjam da mu i ime znaju)
Kao što rekoh, Jela i Haki, i danas ne idu jedno bez drugog, otprilike kao Tom i Džeri.
Elem , Jela je u roku završila faks, i to sa prilično dobrim prosekom. Ako neko sada pomisli da su joj možda profesori gledali kroz prste, mogu da kažem da je u velikoj zabludi. Ona nije tip koji će to da dozvoli. Grebe, gura napred, bori se, ali i na najmanji znak nekog eventualnog sažaljenja, pretvara se u ... uh, ne želite to da vidite.
Nakon toga, zapošljava se u smederevskom sudu, kao sudijski pripravnik. Sećam se rituala ponedeljkim ujutru, iz vremena kada sam ovde dolazila kao devojka, kasnije i verenica njenog brata. Haki-taxi vozi prvo Jelu na posao, pa Voju na posao, pa mene na stanicu, pa onda sam ide na posao.
Počela je da sprema pravosudni ispit, i bas nekako u to vreme je videla oglas da Državna lutrija traži PR menadžera, prednost daje osobama sa invaliditetom.Naravno, odmah su je primili. I to za stalno. I tamo je napredovala. Od Pr menadžera za humanitarna pitanja, unapredjena je u Pr menadžera na nivou cele firme.

Osim profesionalnog, devojka ima i vrlo bogat privatni život. Više puta sam rekla, ona sada, sa svojih nepunih 29 poznaje više ljudi nego što ću ja upoznati za ceo život! Svaki čas putuje u posete prijateljima u Sombor, Gradište, Kotor... gde sve ne.
Ja mogu da pričam, najbolje što umem, ali takvu osobu treba upoznati, da bi se shvatila veličina njene ličnosti i snaga njenog karaktera. Od osobe kao što je ona, može se učiti o životu. Planira da podigne kredit i kupi stan u Beogradu. Na moje pitanje sa kim će tamo živeti, kao iz topa odgovara - pa sama!!! I verovali ili ne, ona je za to i sposobna!
Vedra,komunikativna, borac...
Ne znam kako, ali kada je već o bojama reč, moram da istaknem da bolje uklapa odeću raznih boja, nego ja.
I zaključak... bolje će ona meni opisati boje , nego ja njoj!!!

Svaki tvoj post je izuzetan i sa uživanjem ga čitam.

Ja osećam veliko poštovanje (da budem iskrena i sažaljenje) prema ljudima s tom manom. Pa ne kune se džabe naš narod onom: Očinjeg mi vida, očiju mi i slično.

Nego,
ja sam imala i jedno ružno iskustvo s jednom slepom ženom. Bila sam u nekoj teškoj krizi, sve mi je išlo naopako, od ljubavi, posla, celog života. Nekako u to vreme na Palmi se pojavljivala 'ta' žena (plaćeni termin, naravno) koju je voditelj, šta bi drugo, nahvalio kako je izrazito sposobna da predvidi, oseti, prognozira i slične gluposti. Ostave i broj telefona; negde je iz unutrašnjosti. Navučem se ja na to
Gospodja je slepa od rodjenja, nema muža, decu; Naplaćuje svoje usluge u devizama.
Okrenem broj.
Javi se ona.
Hoće da me skrati, zakaže termin, izdiktirala je tarifu, ali nekako vešto veslam i zadržim je u razgovoru najmanje 15-ak minuta. I tu ona poludi. Skreše mi sve u slušalicu: kako sam ja jedan veliki baksuz, od koga svi beže, 'bez roda i poroda', kako nikome ovakva nisam potrebna... bla,bla,bla...Napominjem da sam normalno razgovarla, bez provociranja, postavljajući joj neka 'stučnija' pitanja i dovodeći je u situaciju da se vadi.
Pokvari mi ova ludača dan.
Zapravo, ko me je terao da sama sebi na svu muku kvarim dan.
--------------------------------------
Kako ona vidi 'boje'. Kako ona 'vidi' ljude. Kako njoj opisati i objasniti. Toliko negativnog iz nje izlazi, da nema ili možda (baš zato ima) mesta za žaljenje.

BonaFide -

... da, to kompletira sliku... ono shto znam je da je izuzetno teshko, a mozhda chak i nemoguce, biti dovoljno svestan da se nadidje lichni hendikep... postoji mnoshtvo faktora koji utichu na nezadovoljstvo pojedinca, a bilo kakav hendikep je jedna od kljuchnih... na stranu nashe sazhaljenje i prizma kroz koju posmatramo hendikepiranu osobu, kada smo uglavnom spremni da previdimo ochiglednosti, shto je negde i logichno... spremnost da kao drushtvo glorifikujemo se nazhalost odrazhava na nashe vaspitanje, i to u najochitijem od svih stereotipa - tretiraj one sa umanjenim sposobnostima kao da su jednaki... a nisu... naravno, niko nas ne uchi da raschlanimo termine jednakost i ravnopravnost, i da te osobe svakako zasluzhuju jednaka prava, ali ne i jednak tretman... jer, Chesto im se gleda kroz prste, hteli to oni ili neko drugi da priznaju, ili pak ne... to je jednostavno chinjenichno stanje...

...
pokojni pradeda, otac oCheve majke, napatvoreni Crnogorac... hajdukovao u stara vremena, pa ga Austrougari bace u kazamat, na nekom ostrvu... kakav je bio, reshi da bezhi iako je bio nikakav plivach... pucajuci za njim austrougarski strazhar ga pogodi u slepoochnicu i izbije mu oba oka, bukvalno... ipak, prezhivi, i nastavi da pliva... ugledaju ga neki ribari, po nekim prichama kada je josh bio daleko od obale, a po nekim kada je vec isplivao... kakogod, pomognu mu, iskontaktiraju njegove, i kasnije ga vrate u njegovo selo... tu ga je Chekala davno josh obecana devojka, i sa njom, vremenom, izrodi 11ro dece...
... a nije bio eXtrasens, verujte mi na rech

poenta - on je bio chovek svog vremena, na odredjeni nachin vaspitavan, sa svim prednostima i otezhavajucim okolnostima... sa jedne strane nije se predavao ni kada je sve naizgled bilo izgubljeno, ali isto tako je imao i podrshku u nekom socioloshkom smislu, od strane svoje porodice, prijatelja, chak i nepoznatih ljudi - u vreme kada je moral neshto znachio...



...
slika druga: D. Dushan... klinac iz razreda, znali smo se od prvog osnovne... u to vreme je u shkolama bila na snazi "uravnilovka" - na razrednom nivou se raspodeli po odeljenjima podjednaki broj bucmaste dece, hiperaktivnih (mada se to nije tada tako zvalo, nego bezobrazne) dece, isto kao i onih granichnih sluchajeva za koje su roditelji insistirali da idu u shkolu sa decom normalnih mentalnih mogucnosti, a bili su zreliji za neku specijalnu ustanovu... kakogod, mene onako blentavo nauChenog da jednako & ravnopravno tretiram sve, taj mali mentol pochne zheshtje da voza... a na vrlo jednostavnu foru - zato shto sam sam sebe izradio... kada ga neko maltretira - skaChem za njegq jer ne trpim "nepravdu" (ne gledajuci kako je mali mentol razmazhen kod kuce ustvari provocirao druge)... kada niko nece da se igra sa njim - ja se igram, ne obracajuci pazhnju shto i mene izopshtavaju iz drushtva... kada tapkamo slichice, on mi za jednu njegovu trazhi 1o mojih - drugima te iste poklanja da bi se ushlihtao... mogu da nastavim da nabrajam, ali u sushtini poenta je vec tu... i on je koristio vaspitanje i shire drushtvene stereotipe i okolnosti, kao i moj praded... ali, svaka slichnost se tu i zavrshava...

Ne znam da li se do vas cuje Andrea Boccelli jedan italijanski operski pevac?

E i on je kao sto znate slep. Na tv je bila jedna emisija o njegovom zivotu o njegovoj porodici i isto tako sam cula reci kao : Covek neverovatne energije, karizme, upornosti.
Sto se tice glasa ako ste ga culi ne moram nista da vam kazem koliko je bozanski taj glas. Ja sam klasicnu muziku zavolela zahvaljujuci pre svega njemu.

Mislim da je sto se tice glasa osim neverovatnog talenta uticalo upravo to sto nemajuci culo vida, mogao je da razvije do maximuma culo sluha...

Ne mislim da neki fizicki hendikap oznacava nesto sto moze da umanji osobu.

Ono sto je najgore sto jedan covek, homo sapiens sapiens moze da ima je hendikap duse...hendikap misli... e to je najgori hendikap.

Jako verujem u snagu pozitivne misli, u snagu razuma, mozga. I tu lezi snaga koja jednoj osobi sa fizickim hendikapom daje mogucnost da bude iznad neke osobe kojoj fizicki ne fali nista.

hehe, kakva pogreshna (a da li i maliciozna) interpretacija:



... pa ko je rekao da fizichki hendikep mozhe da "umanji osobu" ?

(sem ako se ne radi o "malim ljudima", da budem "politichki korektan", ali to je samo posledica tvoje nepreciznosti u izrazhavanju)...

...
fizichki hendikep utiChe direktno na osecaj frustracije, a frustracija, u najvecem broju sluchajeva, i to opet direktno, na stanje kompletnog nezadovoljstva... pobrojacu samo neke osobine:

frustracija
zavist
preterana ambicija
egoizam
zloupotreba tudjih emocija
osecanje nemocnog besa
...
spisak bi bio poduzhi...

da neko opet pogreshno ne interpretira - ne kazhem da su ovo osecanja i stanja rezervisana samo & eXkluzivno za hendikepirane, ali u najvecem broju sluchajeva su karakteristichna...