Kako slepom coveku opisati boje?
Moj otac je izgubio vid sa svojih 9 godina starosti...još posle onog onog ludila zvanog drugi svetski rat.
Našla deca granatu upadljivo obojenu da bi privukla dečju radoznalost...
Tragedija za njih same njihove bližnje i njihove ,eventualne potomke...
Nisam od malena odmah bila svesna njegovog hedikepa.
Sa svoje tri godine sam počela da odlazim na autobusku stanicu zajedno sa dedom , da ga dopratimo do kuće.
Sa pet godina sam tu obavezu počela sa ponosom da obavljam sama.
Često su nas ljudi ( iz onog sloja sirovina , kojima nevredi da imaju 2 para očiju ) , zaustavljali na ulici , govoreći mu , jadan Pajo ,šteta što nevidiš , pa zar ni malo nevidiš , ...eh kad bi samo mogao videti kako slatko dete imaš...
Mrzela sam ih iz dna duše, uvek sam sa zebnjom , očekivala njihove radoznale, napola pakosne ,komentare i pitanja...
Taa je samo gordo koračao pored mene , nežno stiskajući moje rame , kao da želi reći : pusti njih nemaju pojma o životu...
bilo je možda medju njima i dobronamernih , ali njih je tata bolje prepoznavao od mene...
Sa njima je razmenio po koju reč , i posle njihovog , pitanja ili komentara na njegov hendikep , ponosno je znao reći :
Nežalim da mi je bog uzeo vid , kad mi je podario ovo blago , ovo su moje oči , moje sunce što me svakog dana greje i moja najveća radost , nežno me pri tom milujući po kosi , dok su mu niz lice ispod crnih naočara obilato ispadale suze . Znate li koliko bole suze slepog čoveka ,nekoga kome je on uzor i oslonac...
ljudi su na njegov komentar najčešće ostali bez reči , i odlazili pognute glave...
Sad se pitam dali su tog trenutka progledali , ili jadni oni nikad nisu otvorili oči...
Pored svog invaliditeta otac je završio internat u rangu srednje škole kako god se to zvalo u to vreme , i pored toga četiri zanata , svirao je saksafon i zaposlio se kao telefonista u jednoj fabrici , sekao porodicu i izrodio sa majkom dvoje dece...
Pročitao je mnogo više raznih literarnih dela , od mnogih sa zdravim vidom...
Sve ga je interesovalo...
Kad smo kupili prvi Tv ,mama i ja smo mu na smenu opisivale lepote raznih predela , tropske šume , planine , mora , nikad to nije video ali mi smo znale da našim očima gleda i vidi sve što vidimo mi.
Po ushićenju na njegovom licu znala sam da sam uspela da mu prenesem sve što vidim , i boje naravno...
Jeste PPLAVA je boja neba , CRVENA je boja koju je zadnju video , boja vatre , boja krviZELENA je boja trave , Žuta kao žumance ili ona druga kao tek izleženo pile , BRAON boja čokolade naravno , BELA boja snega , i naravno retko kad bi se desilo da nije shvatao o kojoj boji je reč..
Znao je još reći da je imao sreću , što je video dovoljno dugo da bi naučio poznavati boje , inače bi mu svet bio mnogo tužniji...
) ne mogu a da ne dam svoj doprinos 
